1. QUAND LA TRISTESSE ENVAHIT L’ÂME – Latinka Djordjević
2.КАД ТУГА ОСВОЈИ ДУШУ – Латинка Ђорђевић
Quand la tristesse
envahit doucement l’âme,
Elle éteint la dernière lueur qui brille.
Des vents affamés soufflent à travers le cœur,
Le ciel cache la lumière du jour.
Le regard cherche un espoir caché,
Chaque ombre apporte la peur,
Des belles paroles, il ne reste que poussière.
Les murs se taisent, les heures s’étirent,
L’inquiétude serre le souffle dans la poitrine,
Le silence tend sa main glacée
Essayant d’emporter la dernière frayeur.
Pourtant, dans le noir où tout s’éteint,
Il y a une étoile qui dort,
Elle est là pour nous sauver
Quand le matin se lèvera
Et que s’enfuiront les tristes rêves.
Le regard cherche un espoir caché,
Chaque ombre apporte la peur,
Des belles paroles, il ne reste que poussière.
Les murs se taisent, les heures s’étirent,
L’inquiétude serre le souffle dans la poitrine,
Le silence tend sa main glacée
Essayant d’emporter la dernière frayeur.
Essayant d’emporter… la dernière peur.
© Latinka Djordjević
КАД ТУГА ОСВОЈИ ДУШУ
Кад туга тихо освоји душу,
гаси задњи зрак што сја.
Гладни ветрови кроз срце дувају,
небо скрива светлост дана.
Поглед тражи скривену наду,
свака сенка доноси страх,
од лепих речи остаје прах.
Зидови ћуте, сати се вуку,
немир стеже у грудима дах,
тишина пружа хладну
руку покушавајући
да однесе задњи страх.
Ипак, у мраку где све се гаси,
постоји звезда што спи,
она је ту да спаси
кад сване јутро
и прођу тужни сни.
Поглед
тражи скривену наду,
свака сенка доноси страх,
од лепих речи остаје прах.
Зидови ћуте, сати се вуку,
немир стеже у грудима дах,
тишина пружа хладну
руку покушавајући
да однесе задњи страх.
Немир стеже у грудима дах,
тишина пружа хладну
руку покушавајући
да однесе задњи страх.
© Латинка Ђорђевић
Muziku komponovao: Ljubodrag Obradović
