Младост ми одузе крв, патња и рат,
гледала сам како сахрањују ратнике,
из срца ми се отргну најмлађи брат,
слушах данима злослутне гласнике,
Како комшија комшију разапиње
пуни надолезеће мржње изненада
постају од људи бијесне животиње
у сред међусобних честих канонада.
Гледах како псине развлаче тјелеса,
немоћног остављеног народа мог,
гомиле у гротлу забетонираног меса,
питала сам се, грешна, гдје се крије Бог.
Преживјела сам уранијумски дим
што свима отров у крвоток сипаше,
хиљаде отрованих пред очима злим
туробних дана,без трајања, умираше.
Ужасно нас прогони сатански пир
надајући се да ћемо у смрти нестати,
безумне муње из облака ремете мир,
када ће ово језиво мучење престати?
Хоће ли завриштати из јама кости
душа бесмртних небеских рајских,
зликовачки бачених, да Бог опрости
неопојане без крста и ружа мајских.
Слушала сам сјетна вапај мученика,
сад младост моја вене и године стежу,
у име свих зборим срцем покајника,
не раскидам ланце што ме за њих вежу.
.