Слободна
Пожелела сам јуче
да сам зрно песка
у пустињи.
Да сам слободна,
ветар ме носи.
Свуда.
Летим.
Да нисам затворена
у шкрињи.
Пожелела сам јуче
да сам
латица маслачка
на ливади.
Да сам слободна.
Ветар ме подиже високо,
изнад шуме.
Докле моје очи досежу.
Игра се, крије ме.
Да нисам ухваћена у мрежу.
Пожелела сам јуче,
да сам кап воде у реци.
Да сам слободна.
Ништа ме не плаши.
Брзаци ме носе.
Да нисам заробљена у чаши.
Нисам.
Слободна.
Омче су многе са страна свих.
Стежу ме,
чују се суседни гласови.
Ћути.
Буди тих.
Не дозвољавају
мени ни један стих.
Јасмина Николић
(Прочитано: 14 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.276.975 пута)