Ponovo oslobodjena

Ponovo oslobođena

Kad krene nevreme,

kad krenu oluje i kiše,

snagom volje i svesti

neću te pustiti u moj život više.

Biće to dan osvešćenja,

dan kad se moj život iz korena menja.

Slaviću tada svoje novo rođenje,

svoje od tebe oslobođenje.

Mnogo si mi bola,

mnogo tuge dao,

a sreću

i osmehe u isto vreme otimao.

Shvatila sam najzad

da vredim,

da sam samo malko zalutala

i putem ka tebi od sebe odlutala.

Vraćam se sada,

nek pada kiša,

nek oluje nose moje nemire.

Snagom razuma i svesti

okrećem ti leđa i gledam u pravcu sunca,

brišem te bez kajanja iz mog srca.

Dignute glave, i nije kasno

da sebe zagrlim,

da sebe utešim,

da je život škola i da imam i ja pravo da grešim.

Ponovo rođena

će biti srećna i oslobođena.

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović