Тескобе живота ме гуше , изазивају страх у мени . Долазе из прошлости, а неке из садашњости.
Буне ме, буде тихи немир моје душе . Чекам их… животом ћу чувати образ , или оно што је остало од њега .
Мене и моју породицу . Они ми верују , не смем изневерити постулате младости , не смем изневерити , свој ћошак.
То сам ја. Он је у мени . Сада, кад сам на крају пута , то му дугујем . Дугујем му , себе.
Када све нестане , остаће само моје време . које ће причати приче уместо мене.
(Прочитано: 38 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.294.576 пута)