НЕКОЛИКО РЕЧИ УМЕСТО УВОДА
Зашто “Дашчице”?
У мојим мислима, дашчице имају неколико значења. Пре свега, на њима се сликају свете иконе, некад велике, а понекад мајушне и танане. Врло лепу улогу имају код припреме хране. На њима се она сецка, ради угађања телу.
Најзад дашчице могу бити и моји греси. Пливају дашчице на површини воде, која се благо таласа. Покушам ли, да их руком брзо потопим, да их наиван прикријем и смањим им њихов број, тада оне хитро испливају, а надолазе све веће и веће.
Ех, дашчице. дашчице…
Моје илустрације само попуњавају празан простор, осим неколико изузетака, када су у извесном додиру са оближњом песмом.
На крају, исказу јем неизмерну захвалност породицама Мајсторовић и Петровић из Пожеге, које су ми својим прилогом омогућиле штампање ове књиге.
Аутор
Милосав Мишо Младеновић
Мала, танка, четвртаста,
у хладовини под тремом,
усред лета, које жари,
долази до великог значаја.
Она се не сели из свог Баната
у бескрај света,
већ скромно чека окачена на полици,
свог оданог власника.
Ево га, стигао је,
у избледелим фармеркама са трегерима,
црвен у лицу од узбућеља,
седе косе, ал још у здрављу.
Скида са полице, већ успавану од чекаља,
танану дашчицу,
а она радосна, долази јој дан,
дуго очекиван …
Скида је пажљиво,
да се не оштети,
односи за сто под тремом,
седа на клупу …
Овде у Банату,
још му зује у глави
окршаји свега и сва чега,
остављени на северу.
Овде, у Банату,
све тече мирно, нечујно и лагано,
тишина прелепа,
звукова нема.
Дунав нем.
Само се зачу тихо,
завршни звук ножа,
на маленој дашчици,
кад одскочи колут кобасице,
оне банатске.
© Милосав Мишо Младеновић
