Друг
Дан је блеј’о, када сам те срео
нисам знао ја за бољег друга
и љубави старе сам проклео
било жена, било је и вина.
Жене лепе опијале мене
и на кратко убијале време
љубав, срећа, вечите дилеме
хоће, хоће, ка занећа неће.
Ти једини снаге мени дајеш
празне приче грешнима продајем
ако ништа, с’ тобом сам без брига
чега нема у бутељци вина.
Да погинем, журим ваког дана
за свој живот нисам ја бринуо,
са вином сам, драги Боже хвала
мрак с очију, паучину скинуо.
Вино моје, греха ти се сети
и на онај свет друга поведи
тајне наше, љубав и тишину
када одем Богу на истину
© Ненад Карић
Категорија: Одрасли песници
(Прочитано: 88 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.937 пута)
