ЗАЈЕДНО
Од гнева реших престајем са жељама,
предуго патим у Свемиру самац, али
за сироту децу Никарагве, Манагве,
за такве и исте, непомакле,
од Бога молим да део лепоте припадне и њима,
са собом тужнима.
Колико да их има, има, поклонићу им
океан стихова смеха,
без греха.
Морају богати једном да знају!
„ После три дана, досаде,жена
гост и киша“.
Сиђите са сцене већ једном, трули,
пустите мачку нека лови миша.
ДОЛАЗИШТЕ
У кафану Долазиште свраћали су они животом несрећни неорјентисани, без видјела, без жеља остали. Кафана им је именом означавала судбину. Штрчећи трагедијама били су на мети оних с вишком времена и мањком савијести, божјим чудом памећу неначети у животу са слутњама и опрезима опстајали. Склоњени иза времена а онда и иза свега важног, Вукли су се обољели и чулни, опраштали путу и времену, поријеклом будни, од њих је тражено сами себе да забране.
АЛЕКСА ИМЕ КОЈЕ РАДУЈЕ.
Алекси Малијевићу.
Волео бих да стигнеш увек тамо,
где се веселиш,
путевима сјаја ступају они радосног имена,
а ти га носиш умиљато,
зато ти срцем наздрављам, не чашом.
Желећи једно твојој гласности:
Буди јачи од бола, делима дотичи дубине,
висине остави другима, оне су ближе,
до њи се лакше стиже.
Тек рођени мали – велики прегаоче .
Из тишина дошао, роду свом се нашао.
© Андреја Ђ. Врањеш
