Док није било интернета и телефона
пуна деце је била свака играона
данашњој деци хоће очи да испадну
буљући у телефон од поноћи док не освану.
Све се свело на лајковање и коментаре
тако проналазе нове другаре
а оне старе
ал избришу или их блокирају
на тај начин своја пријатељства бирају.
Пре су се играли кликера, жмурке,
прескакање ластика и јурке
по цео дан су напољу били
а сад су се сви клинци уз телефон свили.
Кад им нема интернета
у њиховом уму долази до пропасти света
што не могу гледати глупости на тиктоку
учећи се неком новијем сломовратном скоку.
Родитељи им дају телефоне само да им не сметају
а они у себи сваки виђени видео тају
после исти почину или га покушају начинити
спремни су на све и свја починити.
Некад је свако дете имало своје куче
данас би радије преко нета глупости да уче
него да се псом занимају
буди Бог с нама да л’ они уопште неки сан имају.
Јес да су деца потреба прека
ал као што су ова XXI века
боље да се нова ни не рађају
него што се од стране њих догађају
разне догодовштине и лудости
Боже, подари им што више мудрости.
