Изађе сељак из опанака и уђе у ципеле и одело
ал никад не заборавља своје село
где је одрастао уживајући уз своје родитеље, њиве
јабуке, крушке и шљиве.
Село своје никад не заборавља
нити своје безбрижне дане док с чашицом наздравља
све до мрклог мрака
док је се пекла шљива ранка.
Годинама да је по свету белом
кад-тад дође да би прошао селом
да би те природне лепоте још једном удахнуо
и звук своје родне реке чуо.
Кроз живот прође многа одредишта
с циљем да стигне до свог огњишта
где је лето проводио одмарајући док гледа реку хладну
а зиму уз вунени џемпер и огњијску ватру.
Велика је разлика између сељачине и сељака
сељак обрађује њиву, поштен је и све ради из мерака
а сељачина се много важан прави
не знајући колико је отишао при лошој нарави.