У карактеру живи
истина и лаж
и царује лепота,
и киша пада,
стаза будућности
посута цвећем
плаче и пева,
кад се зора рађа
грмљавина збори,
туга таложи
прошло време.
Бог даде да језик,
не може да ћути,
карактер ти граде
време и чудни људи,
каменом ти гњече душу,
ђаволи коло воде
и терају да лажеш.
Причао си кад си
требао да ћутиш,
карактер изградио ниси,
по њему хода ко стигне,
ти ми причаш бајке,
да ти је карактер
јачи од стене.
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
