Jednoj ženi

Jednoj zeni

Tuzan je dan danas
Kao i onaj juce
Kao i onaj sutra
Tuzni su dani
U kojima se o
Žalosti peva
A pevacu vam
Grlato
Jako
Glasom punim suza
Rukama punim ruza
O zeni jednoj
Ptici ranjenoj
Lepoj i umornoj
Hrabroj i slomljenoj
Deo sebe je zivo
Sahranila
Zemlji poklonila
Da joj dragog
Zauvek greje
Da ga na putu teskom
Prati
Raduje
Nasmeje
Njen zivot sad je
Prica podeljena
Imedju dva sveta
Ljubavi zaspale
I ptica živih
Njena je snaga
Neizmerna
Oci joj reka suza
Srce basta radosti
Ne može niko
To da shvati
Ko se od sebe
Delio nije
Kad se od srca
Zivot otkida
A samoca napada
Bez srama
Bez stida
Veselim glasom
Tugu vam pevam
O sreci njenoj
O bolu večnom
O nadi iz mladih krila
Zbog kojih bi se
I sa đavolom borila
Ta ptica bela
Obicna zena
Danas ko srna plasljiva
Sutra ko titan jaka
Sto se je zivotu
Hrabro zaklela
Da zarad dece svoje
I slomljena
Ostace cela.

Svetlana Tadić

Аутор: Svetlana Tadić

Rodjena 26.11.1966. na jugu Srbije, Vlasinsko jezero. Od 10. godine živi u Požarevcu. Pohadjala Požarevačku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu. Piše oduvek, bez velikih ambicija, iz čiste ljubavi. Život joj je uskratio mogućnost da radi u struci ali je ljubav preživela. Види све чланке од Svetlana Tadić