КОНТРА СЕБЕ – Андреја Ђ. Врањеш

Питају с правом забринути у интелекталним круговима земље, докле ћемо и зашто као народ радити огољено против властитих интереса, историјски у континуитету, предано са ентузијазмом?“

Постоји ли сличан народ код којег вековима траје аутодеструкцијa оваквих размера, са трајним последицама? Докле ће нас прогонити проблем нејединства? Ниподаштавање националног и духовног, баш увек нам се разбијало о главу, или можда ми сами желимо бити негативно оригинални? У питању је нажалост толико опасних стремљењења, појединаца и група да се коначно зада завршни ударац Православној цркви КАО ГЛАВНОМ КОХЕЗИОНОМ ФАКТОРУ код Срба. Тако би се вековима записивано претворило у бланко.

Склањањју се тривијалности, опасне навике, схватања, направљене грешке код много већих национа, исправљају се заблуде већих и јачих народи, само ми Срби идемо утабаним стазама, грешкама, некад је то био комунизам у којег смо до сржи уроњени били, Ми као да волимо радије остати себи у заседи. Медијски пред очима деценијама нас засипају прозаичним јефтиним, трују помоћу бизарних серија, урушавају суштинске вредности националног поноса, без којих нисмо оно што смо, без чега не можемо опстати, бити што јесмо. У време невиђених притисака у разним видовима вршеним у дугом континуитету све неби ли се између себе избацили. Децу смо у кући изгубили, трчећи за новцем, тражимо се у прашуми греха. ТВ. Серијал ПОПАДИЈА ј пример је како се жели срушити стуб друштва какав је код Срба била и остала мајка црква. Слављење накарадности, пројеката који подсећају на ону народну ,,збогом памети“, није проистекао из глава плитких умова, брзоплетих пера, ради се о опасним амбицијама познатих јеретика из српског корпуса који знају како се најефикасније разара ткиво националног бића. У атмосфери неуважавања себе не може се очекивати ништа добро. Шта има још нереченог, што себи треба да објаснимо, што већ нисмо видели, да угледамо, као појам разарајућег деструктивног у нашем народу? Као да је у колективном сећању обрисано битно, историја опомиње одавно ! Одмичемо се ОД ПРОБЛЕМА,мислећи да ће се све решити само од себе, хоће ли?