ТВОЈЕ СУЗЕ
Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти мени и ведриш и облачиш.
Сретнем те стално, улицом кад шетам.
Поносно и гордо скренеш поглед,
Као да ти ја спокој ометам,
као да ти у срце уносим лед.
А ја у ствари, управо то и хоћу,
тај осећај слатког ишчекивања.
И лепо ми је понекад ноћу,
док славуј пева, а душа сања.
И видим те на белој кобили,
шуме промичу поред паса жутих.
Твоја несвесност за насладом цвили,
а ти се свесно на њу љутиш.
Увек за оним чега нема,
јасно језеро ником не годи.
Боља је маца што у теби дрема,
од сваког идеала који ме сад води.
Стварно, јапанко, гејшо моја,
твој презир ме уз тебе лепи…
И не смета ми ни црвена боја,
док се надам пространој степи.
У твом телу свемир је простран,
ја васиону волим страсно.
И док те у пролазу гледам,
осећам и језу и пламен, јасно.
И ја волим ветрић што пири
и милује твоје облине.
Ја волим неизвесност
која се шири,
волим чежњу за тобом,
осећај близине.
И знам: љубав моја расте,
јача од уживања на брзину.
И знам: ја ћу да сањам те,
иако се и старост дошуњала,
ја ћу да чекам те, иако срце слути истину:
Све што чекам другом си дала.
……………
Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти више не ведриш, нит облачиш.
© Љубодраг Обрадовић
