Oprosti Bože grešan sam bio,
gorko se kajem, uzalud postim;
dušu sam svoju mržnjom blatio,
nemoćan dušmanu da oprostim.
Pružih mu ruku iskrenog srca,
savest mi reče, daj čovek budi;
jednom rukom u potiljak puca,
drugom sablju zariva u grudi.
Mladoj lozi zatrovaše čokot,
ognjem tame dušman zemlju žari;
grožđe jede sad đavolji okot,
za vinograd niko i ne mari.
Bože sveti da l’ te nešto davi,
da l’ te duša sad tišti i mori;
što veliku grešku Ti napravi,
pa čoveka šestog dana stvori.
autor
Jovica N. Đorđević
24.06.2023g.
(Прочитано: 91 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.932 пута)
