U kafani, kad mi klone glava,
iz čaše će na me linut vino,
bez popova i bez zaborava,
u večnost se stari boem vino.
Neću sprovod, neću tamburaše,
lažne suze silom prolivene,
hoću društvo, hoću svirke naše,
da uz pesmu setite se mene.
Hej živote, dušmanine stari,
pusti malo na tren da prodišem,
zašto meni sve tuge podari,
daj bar jednu suzom da obrišem.
Neka pesma molitvu mi budi,
ništa od nje za men’ nema slađe,
na kafani prozor kad zarudi,
nek mi duša večni spokoj nađe.
sutor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 271 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.759 пута)
Маестрална песма, но немој много “боемисати”.
Боеми су вуци самотњаци,
на кући им не диме с` оџаци…
Mora malo uvaženi prijatelju.
Mnogo sam bolan za Nadu Stanojinu.
Srdačan pozdrav.