МАГЛО И ОСАМО
магло и осамо
туго и тамо
шта је мир душе
наспрам оштрих ивица слободе
шта је жар чежње
наспрам одбијања твог
песмо одласка
зоро повратка
има ли изгледа
за промашене
има ли наде
за изгубљене
има ли шансе
за супротстављене ветру
тишино сабласна
говору нечујни
прелети све просторе
покидај све ланце заборава
покажи лице без презира
ми смо ту
на ивици мача
жељни летења
ми смо ту на ивици очаја
сити преклапања
ми смо ту
магло и осамо
ми смо ту
туго и тамо
врлина је наше стрпљење
истина је наш дар
одлазак нас не теши
полазак нас радује
напред
то нам је у души
напред
али
занос нам не фали
само илузија нас не пали
нама слобода сија
нас трептај покреће
о истино тамна
магло сагледана
осамо пресамљена
како пријате
о слободо
како си светла
за оног ко нема те
о магло и осамо
о туго и тамо
о песмо одласка
о зоро повратка
тишино сагледана
говору нечујни
© Љубодраг Обрадовић, Треботин
Hvala Branko.
Одлична песма,мало излази из твог концепта,али на речит начин обликује осаму и тугу,али на неки начин је удаљава од себе.
Hvala Živojene! Probao sam malo i druge stilove pisanja.
Bravo. Ako je sadašnjih dana onda se nešto desilo u pozitivnom. To ide po gradaciji, dobro, bolje, najbolje. A u vojničkom ovo bi bilo VRLO DOBRO.
Hvala Druže! Probao sam razne varijicije, na temu tuge, osame i prolaznosti.