Pusto srce bez nade
biće bez ljubavi trune,
život u paučini bez krune
uzalud uzimam svetu vreme.
Rođen za poraze osuđen na lutanje
stalno u magli nema cilja,
bolje je da odem da ne gledate patnje
kome treba propala zemlja.
Pritiska me teška tama
volim vas krvi moja
crna vrana ne treba vama,
jer moja duga izgubila svetlost boja.
Tužan sam moji voljeni
ali svi mostovi su mi srušeni
bolestan sam popio me otrov
a vama treba zdrav i miran krov.
Ne pokušavajte shvatiti izgubljeni um
to je slomljenog čoveka pakleni drum,
živite idite dalje plovite ka sreći,
na mrtvom moru plutam u nesreći.
Suze lije moja duša
moram vas ostaviti i nestati
tako će jedino agonija prestati
jer vi ste ljubav a ja prokleta suša.
Nekada je postojao čovek osmeha
sada sam olupina slomljenog duha
senka koja živi u mraku
sa bolom i tugom u braku.
Pozdravljam vas uz poljupce srca mila
odlazim ubijenog srca u nepoznato,
da ne gledate muke i živo blato
zato odlazim kao rđavo pseto slomljenih krila.
