Ko si ti crni gade
unosiš nemir
rušiš mi nade
vučes me u duboki vir.
Ne daš mi san
noću pališ vatre
budan čekam dan
hoćeš briga da me satre.
Kakav si mi drug
hraniš mane,gaziš vrline
vrtiš me u krug
ne želiš da mi sunce sine.
Boriš se protiv mene
čačkaš mi po umu
nećeš da mi život krene
guraš me prema pustom drumu.
Hraniš se osećanjem straha
nećeš stanje sreće
uživaš kad duša dođe do kraha
želiš da postanem smeće.
Volim život,imam žar
koračamo zajedno svaki dan
gasiš žar,pretvaraš u gar
šapućeš mi da sam bezvredan.
Pališ plamen gneva
praviš od mene zver
srećan si,tebi se peva
gledaš kako gorim kao iver.
Gade hoćeš visoko gore
mene na muke dole
stvaraš mi noćne more
raduješ se kad me muke bole.
Čitam svete knjige
udaraš mi na misli brige,
čitam svete proroke
navodiš me na poroke.
Put je dug a velika borba
moram biti čvrsti vojnik
teška si mi torba
ne treba mi loš dvojnik.
U srcu vrebaš gadno zlo
čekaš da sagori uzda
nestane razuma,izgubim tlo
hoćeš konce da postaneš gazda.
Ne želim mračnog druga
ubijaš radosti klice
likuješ samo kad je tuga
koje ti je druže lice.
