СЛИКАРКА ХЕЛЕНА
Домогла се Хелена
фотоапарата,
остао је тати на столу крај сата,
тихо је ишчезла у пролећни дан,
и напољу усликала
мрављи рођендан…
А мрави су весели играли ко луди,
носили су дарове као да су људи…
Један јој измилео из траве на ногу,
а она је усликала чак и ову згоду…
Онда се још тише у кућу вратила
све на место ставила
па певала сатима….
Чудила се мама шта јој се то збило…
а, тата је успут слике урадио…
Донео је кући слатке успомене,
слике зооврта, паркова и јела,
Хелена је свуда сваку украсила,
али оне са мравима њих су запрепастиле…
Мудрица се загледала у врхове стопала,
прстом косу вртела румена ко ружа
тиша него иначе и помало тужна…
“Зар су ремек дела њима тако смешна?!”,
питала се она већ сузна и бесна….
Тата јој је први пришао насмејан,
а мама озбиљнија но икада пре
тренутком затечена рече речи те:
“Наша надо велика и драги анћеле
зар су икад сумњала у наше намере?!”
И дубоко загледана у невине очи,
а оне као купине још црње од ноћи,
чекале су само када ће ово проћи,
када ће бити велика и све сама моћи!
Припила се јецајући мајци тад на груди,
и тако је заспала, верујте ми људи…!!!!
Сутрадан је добила блок и кичице
сликала је поваздан чари улице,
птице како лете, лептире и куће,
Жућка како спава и погаче вруће…
© Миладиновић Сандра