САЊАР САМ….
Сањар сам и никада недам боји мира
увек тражим неке новије нијансе,
јер боја се неба никада не спира
и увек оставља за промене шансе…
Сањар сам и мислим да многи то јесу,
али неки брзо усахну на путу,
други се на труле ослањају гране,
аветима ненадано ти пружају руку….
Сањар сам и слутње мене често ломе,
измаглице тешке путеве ми скрију,
и баш као друге ожиљци заболе,
и милион суза очи ми излију…
Овога сањара срце не завара,
ја га често издам путоказом “смерним”,
а, он ми остаје као мераклија,
са сламком у руци увек јунак верни…
Далеко сам овом “тајном” догурала,
до зида сам себе прекорима дала,
ја таквог сањара да бих сачувала,
пред овим дететом клекла сам и пала….
А, дете ко дете, душа анђеоска,
невино и чисто руке шири своје,
знам да после свега ништа није исто,
али, бити сањар од свега најбоље….
©Миладиновић Сандра