MOJ ZIVOTE
Dokle, reci mi ti moj živote,
dokle ću trpeti tvoje šamare?!
Taman otrpim jedan, da odahnem,
a, eto drugog na stare rane!
U jednom trenu učini mi se,
da više neću imati snage,
tada nirvana nastupi ko bespuće,
gde nema gladi i nema patnje!
I ko da sam usnila da odmorim,
najdubljim snom kojim sam mogla!
Ko iskupljenje može da odobri,
sem tebe?! Ja nisam toliko dobra!!!
I onda poletim iz pepela, jača nego ikada pre…
To se ti igraš, a ja se pitam….
Zašto to činis lutalice!?
Lice ti nevidoh, ni stil, ni snagu,
tvoja moć je nedokučiva!
Od tuge stvaraš mostove jake,
od sreće suze do ludila!
I uvek nova iskušenja,
s’ tobom i mudri pogreše!
Ti skidaš ponekada s’ puno strpljenja,
breme, ko laste kad odlete!
A, onda opet u novom ruhu,
i novi slučaj dušu grebe,
ali, ja sam i pored toga srećna,
naučila sam da volim – kraj tebe!
© Miladinović Sandra