ćutim a možda stvarno spavam šetam očima kroz lobanju i vidim urnebesna čuda ona me gađaju uspomenom ja je bacam i prelazim na drugu stranu . poezija leže kraj mene prekri mi glavu čaršavom i započe da plače . prihvatam pa… šta ću? ja sam svoje davno rekla …………….. bar me neko oplakuje Погледајте и … Настави са читањем “To je sve — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
