Peko LALIČIĆ
VESNICI ŽIVOTA – 1
Pregazi polja i vode
i u pohode mi dođe
nedohvat ptica
ptica svevida
san ptica
ptica radosnica
na glavi joj kapa od zlata
krila svilom uvila
noge prstenovala
pa glasom progovara –
nahrani me mesečinom
napoj me belim snom
prespavaj u mojoj pesmi
osvanućeš pod omorikom
na vrelim nedrima drage
(Прочитано: 53 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.280 пута)
nahrani me mesečinom
napoj me belim snom
prespavaj u mojoj pesmi….
predivno receno
pozzzzzzz
Hvala, draga koleginice.
Raduje me da se pronalazite u mojoj skromnoj poeziji.
Srdačno Vas pozdravljam i želim Vam sve najlepše.
Uzivam da citam vasu prozu i poeziu
sve dobro!
Uvažena koleginice Milka,
Još jedno veliko hvala, koje mi biva draže kad dolazi
od osobe koja tako divno peva i oslikava sebe, sećanja i htenja, naprimer, tako lepom PLAVOM KOŠULJOM,kojom je snagom emocija i veštinom pera sve dovedeno na svoje mesto, da čovek ne može a da ne oseti snagu prošlog, čari sećanja i nade, da se u tome ne pronađe i shvati da smo svi mi imali neke takve košulje i da na ovaj ili onaj način čeznemo, sanjamo, podrgrevamo snove i sećanja. Na mladost, lepotu, ljubljene i srcima nošene.
Puno zdravlja, radosti, sreće i lepo napisanog.
I puno toplih i srdačnih pozdrava.