MUZIKA
Odvaja se koža od slaboga tela
sva svetla od vrata do nokata.
Samo vlasi lude uspravno stoje.
Zasviraj,maestro,rodjenje moje!
Oslepe oko, u snazi grč,
tamna mi dirka proguta dah.
Samo me plima draži i mori.
Zasviraj, maestro i kost neka gori!
Utonuh u znoj, pa štipa i kida
preostalo što je nakon svršetka.
Samo me smiraj u zagrljaj uze.
Sviraj,maestro, šećerne su suze!
Otvori se usna,naceri se jadno
a dlanovi brže u ljutiti boj.
Ti tonovi rajski za milost ne znaju.
Zasviraj, maestro, opelo na kraju!
Prikupi se koža, al’ nekako sama
presvuče me golu,krvavu i gladnu.
Zidove podigoh da se opet sruše.
Zasviraj, maestro, tu muziku duše!
(C) Aleksandra Mladenović