ЗГАЖЕНИ ЦВЕТ
Када ти је суза лице опекла
ти си понизно клекла
и била си спремна да ме молиш
јер си веровала да ме волиш.
У мени, срушила си један свет
и згазила цвет,
онај цвет за тебе што сам чувао
…ветар му је лати одувао.
Сећање је само остало
и лишће опало
…то је све.
Сада мени свићу зоре сиве
а ноћи су ми дуге, предуге:
без сна и снова, пуне туге
… а теби ?
Дуле Р. Пауновић