Sprega satkana od umora
Nedolicna, Nedovoljna, Nesuvisla
U moja alava secanja
Pustinjom jurim pokisla…
Za mnom ostaju
Naprstak, kruna i kljun
Svalja, Kreljica i Ptica
To su tek tri zivota…
Bez linija na dlanu prestrojavam lica…
Nude mi arijevske gladijatore,
Crvenokose rimljanke,
pero, mac perjanicu i sanke
A ja gladna vasione…
Ja ne bih ime, ne bih sudbine,
pa da me polome
prosecne brzine za male pare,
Ledeno je meni u nebeske jare…
Ni tebe ne bih
ako ce ruke da ostare
kao gluve kuce i samotna groblja
il’ zitista legla u klonulo pruce,
Necu vise male ruke
kao nesto sasvim licno
da ne mogu da zagrejem samu sebe
i u spokoj da umotam,
I zbog toga tebe jurim svih devet zivota…