Балконска дама седи у чешкаоници за вечност
у Дјеловима.
Ако се не лажемо Дјелови су село семберско!
Але и наравно, вране круже над њеним сламатим шешером.
Сви вриште: вране јер су за то одалеко плаћене,
Але јер су але,
а дама не што је дама већ што јој СОПСТВЕНИ мозак пију,
Кобац и остали.
Слобода, да, наравно има одавно затвор и тврду столицу.
Ако се не лажемо затвор и слобода су стомачне тегобе.
Заласком сунца за ћошак вијуга остали у чекаоници
правдом правду правдају дами.
Јадни је хвале, други не жале… Е, моје але!
Вране су блаћене да мозак пију и кроје СЛАМАТИ шешер.