PONIZNO
Putujes?!
Kroz potop rasnih ravnica;
Kad me se setis,
pozdravi te zemlje daleke
i umorna lica,
te besom oprljene duše
što imaju sav bol
ovoga sveta
u svome oku pa
njime i tvoju sreću
ruše
Putuj!!
Stvarno mi ne moraš
ništa reći.
Oduvek znam
otkud se vraćaš
po tvome bahatom hodu;
Sve one što dodju i odu
poznajem lično;
I moja se malenkost
vašoj visosti divi;
Sve svoje srčano
su vam dali
da sad živite
taj njihov život
koji niko normalan
ne živi…