ВЕТАР
У слепој улици застао ветар,
у излоге изложио бол.
Глупо је лутати светом,
глумети Бога, а бити охол.
Ко уморни старац,
после градова и села,
одмара се сад ветар,
кога је судбина понела.
Баш све да се види,
сав јад да се осети.
Глупо је бити ветар
и у лутању живети.
Деца су му махала,
девојке луделе за њим.
Био је мангуп некад,
сад га проклињу сви.
Мисли су просте на крају.
Гле, сабласно круже клинци
и воде неке црне псине,
које на месец лају.
Гле, сад музика нека,
уздаси црне колоне,
а улица је слепа
и напред се не може.