ТУГА МЕ ОБУЗИМА -КОЗИЋ САША

Давно написано – посвећено онима које је тама привила у загрљај наркоманије

_____________________________

Туга ме обузима,

док гледам људе без будућности,

који су се лако,

несвесном препустили.

Без ичега свог, тумарају

беспућима промашених снова,

покушавајући немогуће –

да свој бол као истину прикажу,

достојну самих себе.

Не схватају да се кажњавају сами,

живећи узалудан живот,

испуњен порицањем

свега божанског у човеку.

Жељни слатких снова

нечистих сила природе,

говоре:

„Ако се мора – није тешко…”

Оправдање чувају у срцу,

тих, заборављених,

који више ни себе

у очима не виде.

Само сенке ходају

у сновима других.

А негде унутар њих,

још увек дете виче:

„Спаси ме,

пре него што се изгубим сасвим.”

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić