Trag

Trag
Nevidljiva crta
Sa dva kraja
Ne vidis trag
Ne osecas
Ne mislis o njemu
Ne treba ti
A svud je po tebi
Obelezen si njime
I onda svane dan
Kad ostaneš
Na svetu sam
Ozivi trag
Vrati se secanje
Bol na vrata zakuca
Nece trag iz srca
Osetis miris
Gusi te ponos
Boli te sunce
Izdaje srce
I jaca taj trag
Nekad nebitan
Sada bolno drag
Jedino sto imas
Jedino sto si
Mogao da das
Nisi ni znao
Da ona ostavlja
Trag
Beskrajno dubok
Previse jak
Mirisom te mami
Zivog coveka
Sahrani
Trag.

Аутор: Svetlana Tadić

Rodjena 26.11.1966. na jugu Srbije, Vlasinsko jezero. Od 10. godine živi u Požarevcu. Pohadjala Požarevačku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu. Piše oduvek, bez velikih ambicija, iz čiste ljubavi. Život joj je uskratio mogućnost da radi u struci ali je ljubav preživela. Види све чланке од Svetlana Tadić