Лутам по шумама судбине,тражим изгубљене снове који лутају у мојим песмама , написаним у тренуцима нервне лабилности изгубљеним у пустињама вечности , кроз које лутам већ месецима.
Сањам снове , пунe разних гадости пијаних пајаца , сулуде судбине одбачених хоштаплера историје у покушају,
Kоји изумиру на барикадама незнаних јунака несрећни и сасвим сами , жељни љубави и поштовања , спремни да умру за мало нечега , довољно нечему.
И тако , дан за даном , прођоше године . Дође време истине Свега онога што сам хтео , а нисам нашао .
Мада , и даље покушавам
(Прочитано: 87 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.971 пута)
