Прође ми живот тражећи себе у тишини надолазећих година испуњених самоћом.
Док лед окива срце , сузе бришу успомене и падају у шољу црне кафе —обавијене маглом историје , изгубљеног времена проведеног као емотивна скитница.
Горка кафа враћа ме у лавиринте садашњости суморног , сузама поквашеног тренутка , који као пљусак лупа по трошном крову.
Крову кућерка сличног мом потрошеном животу , животу који је увек био склон великом паду.
(Прочитано: 81 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.946 пута)