Maskenbal

Ponekad je boja sve sto se moze nazvati bezuslovnim kolorom, odskoči ponekad ne preteran uvid, pogledam, i sve vidim jasno , da li je dan mojih snova mogao biti preveden u noci, olujna strah u vetru i sve i uvek tuzno na pomolu susret pijavicnih ljudi, nesvesni svoje svrhe lutalice, o sreci ne znaju bas nista, naucili su previse, ali nesrecni nisu,oni grade tudje srece, ubedjeni da u drugom vide delic potpunog sebe, koliko samo ta misao moze tumarati bez cilja, bez ikakvog odredista, ali sasvim sigurno oni uzimaju povratnu kartu, menjaju salterske sluzbenice za tapkarose, siromasni parter, jeftina klasa, sigurnim putem do sebe, odvec im skupa stvar para usi,legitimitet poprima sire razmere uzaluda tek onda kad veruje da je legitiman, a ja nisam ja .

U ljudima koji nadolaze,vreme je postalo proslost koju zauvek moram preci, i ostaviti u kutiji secanja,sa samo povremenim osvrtom,ne bi li uspeo ponoviti iste greske, ne bi li opet pogresio da je nadjem u sebi,kako bi opet greskom mogao voleti, ostvariti ljubav, znaci ne biti zaljubljen,pojednostavniti svaki neosetni skup osecaja,kao crp povredjenih osecanja dodir prijatelja , ljudi,castan obraz svih gresaka koje su nam vazne,ne oset bola dva ili tri shamara, okret drugog lica, previse lako za coveka sa hiljadu dinara koje pretvara u euro zbog rasta kursa .

Konacno, nikom vise nije jasno da covek postoji samo kao papirna, novcana vrednost, toliko bogata nominacija , plemic istorije, franzuz pompeznog usuda .

U svom perju venecije prestiza, sta je to sto je bitno ?

Zar niko ne prepoznaje ovaj maskenbal oko nas ?.