ГЕНЕРАЦИЈСКИ ОПРОСТ -КОЗИЋ САША

Корачам тихо

Пределима скривених

тежњи мог живота.

Тражим неку сигурност,

док животне мисли

у мојој глави

покушавају да разбију кодове

моје доброте.

Јурим смисао данашњице,

а бесмисао ме тихо убија.

У сваком тренутку

моје мождане олује

осећам неку љутњу,

а можда и бес.

Трудим се да заборавим

све глупости

које сам учинио

у својој бестидној младости,

пуној нездраве похлепе

и ружних догађаја

које покушавам да заборавим.

У нади

да ћу добити

генерацијски опрост,

који нам је

преко потребан.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić