Kosankić

Tiho se motre znaci vremena
dok luče šiju lilavsku halju,
da se nebo pristojno obuče
za svitanjsko nadigravanje.

 
Dole: samotna kruška stoji,
odbačena od gustih dubrava,
a pod njom razbuđen maštar,
sutrašnji narodni borac.
Sa zapada mami rodni Verit
večitom klasikom:
ćebe plamnog ognjišta,
mir u najdražim licima,
njihovi glasi saveta
(pohlepne mogućnosti)…

 
Al’ ne ide mu nikako,
čvrsta je njegova odluka:
pravo na istok, u Somniće.
Spakova se momčina,
a najpre misli i osete,
pa hitrim maršom krenu.
Dugačak je put, celi dan,
taman stiže do večeri.
Nada je sada jedina
da zna gde se Mesec rađa.

(C) Rastko Poznanović

Аутор: Rastko Poznanović

Rođen 20. juna 2006. godine u Beogradu. Učenik Sedme beogradske gimnazije. Piše i poeziju i prozu. Osvajač više nagrada iz više gradova, te se nada i raduje novim postignućima i uspesima u budućnosti. Види све чланке од Rastko Poznanović