NEPISMEN

i sve sad i sve nekad i kao da lutam i gde sam ? i sta sam ? zbog cega ? i koje to znam li ? vidim li ? Koji to pokret lagane ruke, moze opisati visoki sadrzaj boli? Koja me celina veže ? koji spreg strune ? Konacan,konacan, konacan je zbir, zar moram … Настави са читањем “NEPISMEN”

i sve sad
i sve nekad
i kao da lutam
i gde sam ?
i sta sam ? zbog cega ?
i koje to
znam li ?
vidim li ?
Koji to pokret lagane ruke,
moze opisati visoki sadrzaj boli?
Koja me celina veže ?
koji spreg strune ?
Konacan,konacan,
konacan je zbir,
zar moram sabrati bol tu u plusu… Pitas me zasto ne volim algebru,
matematika proste dushe je teska za Skup ,
postoji kosmos iznad desavanja,
tu gde prestajem ja

tu vaze svi moji ne vazni zakoni .

Balkanska

Postanem sumoran nocu, iz kraja u kraj,gordost razlicite sujete setam bez umora,noc je dar od odsutnog sunca, ili je obrnuto, na korak od mene lice u prolazu koje tesko koraca, bledo, skriveno, nepoznato, nestalo … Idem uz omiljeno brdo tesko Balkansko ulicno, poznato kao vremenska sanka, ledovit obron misterija, skala periferije,pregled dvogledan, moguce je zastati … Настави са читањем “Balkanska”

Postanem sumoran nocu,
iz kraja u kraj,gordost razlicite sujete
setam bez umora,noc je dar od odsutnog sunca,
ili je obrnuto,
na korak od mene lice u prolazu koje tesko koraca,
bledo,
skriveno,
nepoznato,
nestalo …
Idem uz omiljeno brdo tesko Balkansko ulicno,
poznato kao vremenska sanka,
ledovit obron misterija,
skala periferije,pregled dvogledan,
moguce je zastati ako ne zelis zapravo stici,
al ja ipak idem ne osvrtu izlogu lepih svetlucavih stvari,
okretnim devojkama,
silaznim,
uzduzavam putanju porocan ,
ne ,
ne negiram to,zastao sam na dve kajsije,i jednu dunju,
covek mora da predahne uspon hladnoce ocekivanog cilja,
koji alpinista prelazi strmu ulicu osecanja neocekivanog odjeka uspesno ?
uspeshni alpinist ,alpin nade
il neuspesni zamrz satorskog krila konzervnog,uplasenog visine,sramote daljine .
Stigao sam .

Borislava DVORANAC, M R A Z

Borislava DVORANAC M R A Z Bosonoga hodim travom zavijenom u mraz nebeski mi šešir pokriva kosu dronjci starog kaputa miluju zemlju ledenica u oku sažaljivi pogledi uvijenih prolaznika kidaju rite mog dostojanstva smrzavam se a oni se umotavaju u krzna kao u sopstvene kože odavno mrtva stomaka praznog i zaboravljenih ciljeva i ideala proklinjem … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, M R A Z”

Borislava DVORANAC

M R A Z

Bosonoga hodim travom
zavijenom u mraz

nebeski mi šešir
pokriva kosu

dronjci starog kaputa
miluju zemlju

ledenica u oku

sažaljivi pogledi
uvijenih prolaznika
kidaju rite mog dostojanstva

smrzavam se

a oni se umotavaju
u krzna kao u sopstvene kože

odavno mrtva
stomaka praznog
i zaboravljenih ciljeva
i ideala
proklinjem
sudbinu
život
glad
i krzno

nadomak smeću
lajem psom
grizem

plačem starošću
bedom

smrt mamim

a ona me žali
_____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”
– ciklus ,,Plač anđela”

Borislava DVORANAC, P R K O S I M

Borislava DVORANAC P R K O S I M Bez hleba i žedna budna spavam jedni biju drugi seku moja krv teče govorim nemim glasom gluvim ljudima istomišljenici ćute ili kao ja zbore kraj za goli život se borim prkosim životom bednim mišlju samo to je moje a nadam se slobodida prestanem da vrištim _____________________________ … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, P R K O S I M”

Borislava DVORANAC

P R K O S I M

Bez hleba
i žedna
budna spavam
jedni biju
drugi seku
moja krv teče
govorim
nemim glasom
gluvim ljudima
istomišljenici ćute
ili kao ja zbore
kraj
za goli život se borim
prkosim
životom bednim
mišlju

samo to je moje
a nadam se

slobodida prestanem da vrištim
_____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna’ (2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”

Mislju nedorecen

Mišlju nedorečen   Mišlju nedorečen gradiš joj san Na ramenu ti znak A oko ti trne   Mišlju nedorečen osvićeš joj dan Prag i korak lak U već pune urne   Sipaš vrijeme od praha sat Otkucaj kradeš vječnosti tat   Sipaš vrijeme o ludog li sna Ponoć kuca otkucaj je zna

Mišlju nedorečen

 

Mišlju nedorečen gradiš joj san

Na ramenu ti znak

A oko ti trne

 

Mišlju nedorečen osvićeš joj dan

Prag i korak lak

U već pune urne

 

Sipaš vrijeme od praha sat

Otkucaj kradeš vječnosti tat

 

Sipaš vrijeme o ludog li sna

Ponoć kuca otkucaj je zna

Borislava DVORANAC, TEBI ŽENO

Borislava DVORANAC TEBI ŽENO Zvižduk – zahvali se zvuk sirene – osmehni se tebi nedostojnoj lepe reči on je posvetio pažnju tebi predmetu tebi ženo robe tu si da te nema kao senka da si pri ruci svemu i svakom po potrebi tebi ženo to ne treba ____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”(2012.) – … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, TEBI ŽENO”

Borislava DVORANAC

TEBI ŽENO

Zvižduk – zahvali se
zvuk sirene – osmehni se

tebi nedostojnoj lepe reči
on je posvetio pažnju

tebi predmetu
tebi ženo
robe

tu si da te nema
kao senka

da si pri ruci
svemu i svakom

po potrebi

tebi ženo
to ne treba
____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna”(2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”

Borislava DVORANAC, * * *

Borislava DVORANAC * * * Lako je voleti tužnog i usamljenog teško srećnog lako je biti luka budi more lako je savetovati nađi rešenje lako je voleti mudrog voli bezumnika lako je voleti mladost ljubi u starosti ____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.) – ciklus ,,Plač anđela”

Borislava DVORANAC

* * *
Lako je voleti tužnog i usamljenog
teško srećnog

lako je biti luka
budi more

lako je savetovati
nađi rešenje

lako je voleti mudrog
voli bezumnika

lako je voleti mladost
ljubi u starosti
____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”