Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 751. Све гласине које се обистине, имају корен – у абровима. 752. Мржњом затровани, мржњу сеју – да би са њом пожњели и себе неизлечене. 753. Србовати, не значи и Србин бити. 754. Мудруј, али не претеруј ! 755. О јуче – давно. О данас – још раније. О сутра – … Настави са читањем “Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

751.
Све гласине које се обистине,
имају корен – у абровима.
752.
Мржњом затровани, мржњу сеју –
да би са њом пожњели и себе неизлечене.
753.
Србовати, не значи и Србин бити.
754.
Мудруј, али не претеруј !
755.
О јуче – давно.
О данас – још раније.
О сутра – доста давно.
О далеком – колико сутра.
756.
Навика, само пука навика, даје привид
да нам је неко непријатељ?
757.
Зло и наопако – кад се у једном човеку нађу
ускогрудо, бандоглаво и ” препаметно ”.
758.
Савест друштва?
То смо сви ми – освешћени.
759.
Све што у невреме прећутите,
на време ћете моћи да кажете.
760.
Од човека самог, јачи је он сам.
761.
Срећа је кад сретнете особу својих снова,
па вам она и смех постану сапутници.
762.
Растем и моја срећа бива већа,
јер назирем да нам у потомству добро расте
и да су то ласте које најављују пролећа која ће трајати
док људска топлина не настани све делове света.
763.
Све што опстане у времену, припада њему
и онима који се нађу у њему
свесни да им је у аманет остављено.
764.
О лепоти и срећи могу говорити само они који су уживали у жуборима воде,
сјају белутака и кулама од песка, које је поветарац водио путањама птица
и који су сазревали уз љубав, песму и скидање звезда да би их вољеној особи дали – који су и себе тим лепотама даривали.
765.
Сви дародавци треба да знају да за топлину којом нас дарује,
велико Сунце не тражи захвалност.
766.
Књига, осим што оштри вид и ум,
снажи, усмерава,уздиже и одржава.
767.
Лако је са брда видети.
Треба се на брдо попети.
768.
Кад човек застрани,
сви компаси то показују.
769.
Не пењите се људима на главе, јер тако нећете ништа видети.
А зађете ли у неке од њих, можда ћете прогледати.
770.
Све што долази и пролази, оставља траг.
Оно што остаје, траје.
771.
Препознај зло, и ноге ће те саме одвести на другу страну.
772.
Све што кажете, чује се.
Све што се чује, не мора се знати.
Све што се зна, не мора да је добро.
Само добро треба чути, знати и обзнањивати –
да би се лоше препознало и нестало.
773.
И када вам сви окрену леђа,
и кад вас напусте све наде,
не дижите руке од себе, ни на себе.
Излаз негде постоји,
и указаће вам се.
774.
Вода је вода ма колико далеко отекла.
Исто је и када је и крв у питању –
можда баш зато што крв није вода.
775.
Што је човек мањи и његови светови су мањи.
Непостојањем свести о томе, његове ” величине ” расту
сразмерно степену незнања и свести о величинама.
776.
У рукама поштених и смелих, параграфи су увек ломили топузе.
777.
” Ћорав ” судија, слепа и правда.
778.
Све је релативно док не постане изричито.
779.
Не узимајте књиге.
Читајте их !
780.
Све што није, јесте –
за оне који хоће да јесте.
781.
Бранимо се знањем,
а не звањем!
782.
Човека, кад остари, не оптерећују године – већ дани.
783.
Зрелима за падање, само пад предстоји.
784.
Не претерујте са правилима.
Између осталога, она су зато да би их кршили
они који свет другачије виде.
785.
Живот је, пре свега, све лепо што човек створи,
што добије и очува, што узгаји и пожање.
Остало је умирање. Остало је негација човека
и његовог истрајавања да досегне то лепо.
786.
Паметни немају пријатеље, али зато имају поштоваоце, истомишљенике и следбенике.
Памет највише смета онима које води незнање, завист, љубомора и сујета.
Дакле, онима који је немају !
787.
Кад наврћете воду на своју воденицу,
не губите из вида да и други мељу.
788.
Не кривите себе за све и свашта.
Други ће то учинити.
789.
Први су, углавном, недодирљиви.
Други су кривци.
790.
Ко се пали на погрешне,
изгоре му праве ствари.
791.
Боље се повлачити, него провлачити.
792.
Не тражите непријатеље.
Они ће вас наћи.
793.
Лош суд о другоме је позив –
да вам баш он непријатељ буде.
794.
Између добра и зла, резон је само.
795.
Мислите шта хоћете,
али сејте оно што успева.
796.
Питајте, а не распитујте се.
Сазнајте, али се не заносите?
797.
Гледајте шта други раде,
али на свој посао мислите.
798.
У загађеној води је тешко остати чист.
799.
Будалама не пристају никакве маске.
800.
Карактерна црта тупих је
да никога не зарезују.

Bezdan — Marina Adamović

Kraj je početku progrizao procep Bila je to plodna bujica Nije se smelo pričati Poslala sam ruke I sve im napisala Izvukle su prvo oko Zatim čelo Zatim noć Sve su povezale Osušile I prinele da spalim Dim je zapušio procep

Kraj je početku progrizao procep

Bila je to plodna bujica


Nije se smelo pričati


Poslala sam ruke

I sve im napisala


Izvukle su prvo oko

Zatim čelo

Zatim noć


Sve su povezale

Osušile

I prinele da spalim


Dim je zapušio procep

Zamka — Marina Adamović

“Pitaš me zašto sam ostajem na zelenoj planini…” Li Tai Po . progutala sam bol lavirint u dahu sproveo ga je do čekaonice nadalje se ništa ne može zaobići osim neba .

“Pitaš me zašto sam ostajem na zelenoj planini…”

Li Tai Po

.

progutala sam bol

lavirint u dahu

sproveo ga je do čekaonice

nadalje se ništa ne može zaobići

osim neba

.

Peko Laličić, OČEVA MOLITVA

Peko LALIČIĆ OČEVA MOLITVA MOLIO SE ZA CVEĆE I REKE /TE RADOSTI KREPKE/ DA OSTANU NEUKALJANE I DA SAN ČOVEKOV NE BUDE OD SETE DA SE SVE ZNANO I NEZNANO U LJUBAVI SRETNE KAO NA NEBU ZVEZDE KAO U NARUČJU DETE Z A U V E K

Peko LALIČIĆ

OČEVA MOLITVA

MOLIO SE ZA CVEĆE
I REKE
/TE RADOSTI KREPKE/
DA OSTANU NEUKALJANE
I DA SAN ČOVEKOV
NE BUDE
OD SETE

DA SE SVE ZNANO
I NEZNANO
U LJUBAVI SRETNE
KAO NA NEBU ZVEZDE
KAO U NARUČJU DETE

Z A U V E K

TU…….A.M.

TU   Tu, gde kit ubica, od prstiju tvojih od pamuka niti sklupčanih, spava, čekam te, kugo, od košmara  krika raspletenih, od ničijeg časa, sva gromoplava, tu, gde kretnje tvoje, od kockara gorih, od dugmadi rebara slupanih, tuku, vrebam te,gubo, od praoluje prsa raspuštenih, od golotinje sna nakolenčenih ti ruku. Tu, gde lovine beg, od … Настави са читањем “TU…….A.M.”

TU

 

Tu,
gde kit ubica,
od prstiju tvojih
od pamuka niti sklupčanih,
spava,
čekam te, kugo,
od košmara  krika raspletenih,
od ničijeg časa,
sva gromoplava,

tu,

gde kretnje tvoje,
od kockara gorih,
od dugmadi rebara slupanih,
tuku,
vrebam te,gubo,
od praoluje prsa raspuštenih,
od golotinje sna
nakolenčenih ti ruku.

Tu,
gde lovine beg,
od prtina tvojih
od železnih struna neljubljenih,
biva,
pucam u telo smrti,
od  vajkada tkiva rastočenih,
od neuke svemoći,
sva modrosiva,

tu,
gde zglobova tvojih,
od gibkih zločesti
od satenastih mreža ispletenih,
nema,
cepam minute života,
od treptaja za tobom nebrojenih,
od nagosti jave,
sva mrvogolema,

tu,
gde savršeni svet,
od razjedinjenosti naše,
od  zveketa zuba škrgutavih,
grobuje,
iskopavam te, ljubavi,
od bljeskova bedara oživljenih,
tu,
baš tu ti,
plavogroma robuje.

NAS NIKAD NIJE NI BILO – Ruža Arsenović Helać

NAS NIKAD NIJE NI BILO Ti hoćeš da veruješ u san Da sve bude lepo kao u priči Mi nemamo svoju noć i dan Sve mi ovo na nešto drugo liči. Probudi se i nestaće sjaja Otvori širom te tvoje lepe oči Mi nismo iskreni do kraja Uvek nas nešto sprečava i koči. Nikad nismo … Настави са читањем “NAS NIKAD NIJE NI BILO – Ruža Arsenović Helać”

NAS NIKAD NIJE NI BILO

Ti hoćeš da veruješ u san
Da sve bude lepo kao u priči
Mi nemamo svoju noć i dan
Sve mi ovo na nešto drugo liči.

Probudi se i nestaće sjaja
Otvori širom te tvoje lepe oči
Mi nismo iskreni do kraja
Uvek nas nešto sprečava i koči.

Nikad nismo na istoj strani
Samo se dozivamo kroz samoću
Od tebe me tvoj strah brani
A ja te ljubiti ne mogu i da hoću.

Mi nismo jedno za drugo
Možda ti se samo učinilo
Moja radosti i moja tugo
Nas nikad nije ni bilo!

(C) Ruža Arsenović Helać

“Tražim čoveka” —Marina Adamović

jutro me je otkrilo i šapnulo kasnimo počinje ništa poznat mi je taj scenario (gledam sebe na bini) podižem Diogenov fenjer svetlim u dan čekam njušim pričam svetlu čoveče – čoveče – čoveče monodrama bez kraja ali šta ću opsednutost ne pita gde je rasprostrto srce samo ispisuje hod junaka po njemu nikoga nema još … Настави са читањем ““Tražim čoveka” —Marina Adamović”

jutro me je otkrilo i šapnulo

kasnimo

počinje ništa


poznat mi je taj scenario

(gledam sebe na bini)

podižem Diogenov fenjer

svetlim u dan

čekam

njušim

pram svetlu

čoveče – čovečečoveče


monodrama bez kraja

ali šta ću

opsednutost ne pita gde je rasprostrto srce

samo ispisuje

hod junaka po njemu


nikoga nema

još ne gasim fenjer

osvetljen je dan pomračio um

bez objašnjenja


odavno sam razdelila dušu

prošli kroz nju i nestali


predstava je završena

sedam u bure

zavesa se spušta

u svakoj niti – bol bol bol



Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 701. Где се црне мисли роје, ту се мутне радње кроје. 702. И даље је нејасно: Зашто за овнове предводнике бирамо рогате?! 703. Не закувавајте гладнима. Хлеба им дајте. 704. Ако тражите лице народа, потражите га у парламенту. 705. Жалосно је што је новопечено углавном недопечено. 706. И мене збуњују збуњиве … Настави са читањем “Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

701.
Где се црне мисли роје,
ту се мутне радње кроје.
702.
И даље је нејасно:
Зашто за овнове предводнике
бирамо рогате?!
703.
Не закувавајте гладнима.
Хлеба им дајте.
704.
Ако тражите лице народа,
потражите га у парламенту.
705.
Жалосно је што је новопечено
углавном недопечено.
706.
И мене збуњују збуњиве жене.
707.
Потпуно нага жена није скроз откривена.
708.
Брак без звоцања је као радио без звучника?
709.
Понекад заборавим оно што хоћу,
јер баш то морам.
710.
Срећан је ко свира када му се прохте,
а не кад се то некоме хоће.
711.
Ако у рукама не држите праву ствар,
живот вам може изгледати веома укрућен.
712.
У светлију будућност се не може на пречац
и с аветима прошлости!
713.
Бесмислено мишљење је
стални елеменат у празној глави.
714.
Не значи да је изгубио такт
онај ко пролупа на време.
715.
Када га траже, гладни знања
могу дуже да гладују.
716.
Када вам из свести ишчили понос,
нестаје човек у вама.
717.
Човеку који због нерада има мало, много треба –
да схвати да му је превише и то што има.
718.
Тек када се приближе ставови,
испрече се разлике.
719.
Патриотизам који је многима текао кроз вене,
све више вене.
720.
Истини за вољу,
многи је не воле.
721.
Не оклевајте !
Будућност која се смеши брзо одмиче.
722.
Питање свих питања је:
Како одбранити државу од нас?!
723.
Камелеони најдуже опстају – у политици.
724.
Што је више изгубљених чобана,
све је више коза на броју.
725.
Камен о који се стално саплићете,
не уграђујте у темеље.
726.
Оштре језике страх иступи.
727.
Пресабирајте се.
Да се не би одузели!
728.
Где ум царује,
сваки трон је сувишан.
729.
Много тога указује да смо
неозбиљни преци озбиљних генерација.
730.
Ми смо зрео народ,
пао на ниске гране.
731.
Док једнима свиће,
другима се џабе не смркава.
732.
И истомишљеницима путеви знају да буду исти,
а смерови различити.
733.
Све је више оних који изгубљене нити у клупка мотају.
734.
Веровати, али се и разуверавати.
735.
У вери у човека и боље сутра,
неизмерно ме има.
736.
Било је и биће:
Точкови времена су увек газили –
лењивце и незналице.
737.
Човек без тајни је као река без песка.
738.
Ако ћемо поштено,
то не постоји.
739.
Многи остану кратких рукава –
због уверења.
740.
Тајна је оно што се у свакоме од нас скрива,
што несмотрени, брзоплети, лаковерни и слаби
из незнаних или само њима знаних разлога,
најчешће себи сличнима открију.
741.
Откриј ми тајну,
рећи ћу ти носиш ли драгуље
или безвредан товар.
742.
Чудног ли света:
људска популација из дана у дан расте,
а све мање је људи у њој.
743.
Сунце, истинска љубав и доброта,
греју и чине смисао живота.
744.
Први пољубац је оно што ме озари
кад год га се сетим.
745.
Знало се, и треба да се зна:
кад год сам поклањао срце,
за мене су куцала, барем, два.
746.
Све се лакше преброди када се воли,
и када нада путем љубави води.
747.
Прва љубав је узвишени осећај изгубљености
у трептајима среће, или права срећа,
јер је наговештај нових љубави и надолазећих лепота.
748.
Ако не трчите за женама,
оне ће трчати за вама.
749.
Ужарене главе се пале на глупости.
750.
Зрети, али не презревати.