Дечаче малени што живиш у мени
тек сад си сазнао за болне тренутке
и за нетакнуте немире што сени
доносе са сузом која креће ћутке.
Одрасти и разбиј видокруге ружне.
Летом ластавице похрли ка југу.
Кад те опхрвају неке мисли тужне
пробај дохватити недостижну дугу.
Не дај да ти срце буде кондир бола
и да свака суза буде нема патња!
Туга се никада не дели на пола,
јер је она само тихој чежњи пратња.
Кад умор пристигне од животног пута
похрли детињству што те себи зове,
јер срце би опет могло да одлута
непознатом стазом у поразе нове!
(C) Душан Комазец
(Прочитано: 98 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.318.439 пута)