„125 А“,
подвуче двапут,
па испод продужи да пише:
градитељ дванаест апартмана
са погледом на море,
харизматична личност,
Мис Тимочке крајине 1970,
дипломирао у року, са свим десеткама,
успешан и као адвокат, а и код жена,
најбољи одбрамбени играч Напретка, Бурсе
и Ујпешт Доже.
Тада прође, лаганим кораком
поред групе људи у полукругу.
Киселило се и распадало мокро лишће,
трулила је маховина и камен под њом.
Са голих кестенова црних грана
грактале су и полетале вране
пут неба од белог мермера.
Попут вира и чигре завртеше се иглице туја,
лишће и пластичне кесе,
ветар га гурну у прса
и затеже ногавице.
Зачу кратак јецај,
застаде,
па настави:
Власник девет кладионица
који је почео од два покер апарата,
врло цењен сомелијер
који је на броду пропутовао свет,
креативац и прави урбани тип,
она која је увек добро изгледала,
иако је родила троје,
духовит и омиљен у друштву,
председник општине,
жена председника општине.
Записивао је оно
на шта је свако од новопристиглих
био највише поносан.
Њему је било дато да види,
да би могао да их најави и заступа,
кад стану,
испред.
Веома се трудио
и свакоме је посветио пуно пажње,
јер му ништа није било теже
него када би чуо оно страшно:
„Зашто ми долазиш празних руку?“.
Прошавши између туја,
окренуо је лист
и написао нови наслов
краснописом достојним анђела:
„Парцела 125 Б“