DŽONDRIKA*
Gospođa Džondrika
lepa ko slika
od majke Džondre
i oca nepoznatog
kažu, bila je žena laka
E moj druže, glasine kruže
kao zemljina kugla
Ovde se lako postaje žrtva
trača i rugla
Našli je u parku, jednog jutra
parkadžije ili šinteri
na mokroj travi
Našli je kažu, sa ranom na glavi
i modricom ispod oka
Ubi je, eto, nekakva stoka
u letnjoj noći, bez svedoka
i nikakvog traga ne ostavi
iza sebe
Na primer
ličnu kartu il’ krvnu grupu
Džondriku baciše u neku rupu
tu pored groblja
mesto ciganskog božijeg roblja
u voz za dženet
brzi-ekspresni
U kaput tesni beše umotana
na brzaka
Neka joj zemljica bude laka
i kamen nad glavom
na kojem piše
DZONDRIKA
godina smrti
i ništa više
*U Pozarevcu mojeg detinjstva, najpoznatija ciganka