Vasilisa Durutović, Beograd
DOĐI
Zašto ne dođeš opet?
Bar još jedan put svarti,
samo jedan zagrljaj želim ti dati.
Možda bih te još jednom poljubila,
čvrsto bih te držala,
ne bih te opet izgubila.
Dođi, čekam te na istom mestu,
tamo gde smo se i prvi put sreli,
ja ću biti tamo, a ti samo poželi.
Zamisli, da opet šapućeš mi reči mile,
Zamisli, da nas ovaj put ne razdvoje više sile.
Dođi, čekam te na istom onom našem mestu…
Zašto ne dođeš opet?
Настави са читањем “DOĐI – Vasilisa Durutović”