Лазар Јовичић, Крагујевац
Само да по(д)сетим
За оно што смо чинили,
За оно што смо били,
За оно мало
Што је фалило да буде много.
За оно што јесмо,
За оно што нисмо..
Волим, боли, молим
Да стане,
Да сване…
Да удахнем дубоко,
Да кренем даље,
Да боли мање…
И такав никакав, твој, а сам и ничији…
Желим да ти живот пун здравља и среће буде,
Али не са било ким, али увек и свугде.
Да не луташ животом које куде…
А мени како буде…
За оно што могло је, а никада га бити неће.
Знаш све, али рекох да подсетим
И твоје мисли кад кад да посетим.