Борислава ДВОРАНАЦ,
ГРАД МРТВИХ
То је место где живи зборе.
Где се облаци на Сунцу греју,
Мртви смеју!
Ту људе хвале само кад их жале.
Ако си полужив – тад си добар,
Ако си јадан болестан – тад си још бољи,
А ако си мртав- тад си најбољи.
Људи се хране туђом крвљу, знојем.
Воле те само када тонеш.
То је град у ком пријатеља нема.
Жив си када те грде, псују.
Када почнеш да пијеш, оговараш,
Са сваким да спаваш,
Тада си добродошао у том граду.
Брата за пиво продају.
Сваки дан их је све мање.
Неки срећни побегну,
Неки се охладе,
А неки ту и живе.
Ту у граду мртвих
Где се ништа не мења већ два века,
Ту је и моја колевка.
_______________________________
Из књиге ,,Ледени људи”, 2010.
