Opet dođe vreme za čizme i uniforme
opet dušman hoče zemlju da nam otme,
dođe vreme za puške braćo da se branimo
Krajino,Bosno,Kosovo,dolaze ti dani borbe
opet ćeš biti krvava reko drino.
Ne tako davno gorela su sela
stradali su Srbi od Karlovca do Prizrena,
krvava su bila polja,reke i vrela
vreme umiranja teška vremena.
Ceo svet i do juče komšije naše
divljački jurnuli na Srpske zemlje,
da nam zatru seme sve da spale i sruše
sa neba i sa zemlje vojske đavolje.
Od uskršnjeg maglovitog Plitvičkog jutra
kad poče krvava tragedija Srba
preko Borova sela do pakla Vukovara
hrabri sinovi roda išli ste kroz plamen borba.
Od Knina,Gospića do Drvara
od Goražda preko posavine do košara,
ginuli su lavovi jurišajući u bojeve
ne zaboravi Srbijo svoje heroje.
Kad se branila Priština
kad tenkove zaustavi herojska Petrinja,
od Junika do Zadarskog Zemunika
stoje čelične brigade Srpskih vojnika.
Kako mučki pogiboste mučenici Ozrena
braneći Vozuću od dželata mudžahedina,
kod Osijeka i kod Đakovice
legli ste na položaje braneći Srpske granice.
Stali ste na branik otadžbine
ostavili porodice,decu,voljene,
kad je bilo najgore i najteže,
ginuli ste u Slavonskim poljima
gde vam kosti leže.
Bez podrške sami i ostavljeni,
kad su prštali meci,padale bombe i granate,
borili ste se lavovski gubeći živote
pokazali generacijama kako se otadžbina brani.
Tukle su vas haubice,bombarderi,
tukla vas je zima,glad,strahote rata,
krvarili ste brat za brata
jurišali na bajonet neprijateljskih zveri.
Hvala vam svetli Srpski generali
hvala čestiti oficiri,heroji vojnici,
branili ste budućnost pakao izdržali
sve vam dugujemo ratnici mučenici.
Skidam vam kapu i kažem hvala,
bez vaše žrtve i otpora
crni gavranovi bi sedeli na vrhu Zlatibora
poginulim ratnicima nek je večna slava.
