Пронашао сам неки
мени непознат свет
за који нисам знао
да постоји.
Иако је у мени
итекако постојао.
Тек када сам престао
да трчим,
када сам престао да певам,
да мислим,
на крилима маште почео сам да летим.
Високо, много изнад облака.
Доле испод мене
ливада створена од снова,
великих снова.
На којој све можеш,
све знаш.
Ја нисам знао да могу да летим.
Летим.
Да трчим брже од ветра.
Трчим.
Да чујем оно што се не чује,
да видим невидљиво.
Све могу.
Све знам.
А све захваљујући новој
некошеној ливади,
коју тек треба да косимо.
На којој ћу се настанити.
Поезији
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.314.677 пута)
