СРЦЕ НА АДРОВЦУ
(Песма о јунаку Николају Рајевском)
Од настанка човекове врсте
Векови су рађали јунаке
Они што се са три прста крсте
Увек стадоше у праведне врсте.
Племенито срце православног брата
У Адровац стиже на плећима свог ата
Да свог брата православног брани
Да за православље и срце остави.
На Адровцу устрели га зрно
Посред чела да му спаса нема
Стиже јунак да другару каже
“У Србији сахраните ми срце
А Русији однесите тело”.
Где је пао бела црква снева
Сведочећи о братској љубави
Већег дара од живота нема
Нит јунаку има заборава.
Док Морава и моћна Волга теку
И кандило на Адровцу сија
Чуваћемо братство кроз векове
Спојио нас Рајевски и братска Русија.
Две су душе у једноме телу
Исти крст нам изнад главе блиста
Рајевски нам путоказ остави
Да је братска љубав, вечита и чиста.
Драгојло Јовић
02.09.2026.
(Прочитано: 3 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.283.659 пута)
