Septembar
Počela je škola
za cvetiće male,
želje za znanjem
u rancima i sveskama stale.
Radost, smeh i graja
pobedili dane,
trče na sve strane
bele rade male.
Na vratima škole
neke nove tete
zagrljajem toplim
maze svako dete.
Reka dece sliva se u školu.
Mačak Brka čeka
neku decu novu
na školskom prozoru.
Teta Gaga viče:
„Vidi starog Lolu!
Ostareo i Brka
za godinu ovu.“
Svi ga maze i doručak nude.
On se uplašeno pita:
„Dal’ će da mu bude?“
Ugoji se Brka
dok ga deca hrane,
pa na dasku od prozora
ne može da stane.
Dečica malena
laticama cvetnim
grle mame, bake:
„Obrišite suze
i budite jake.“
Svaki tata osmeh šalje
svom cvetiću,
najlepšem i najdražem biću.
Kad zvono zazvoni,
poziv je za čas.
Učitelj ih zove –
ljubazan mu glas.
Deliće olovke,
sveske i slatkiše —
sve u školi
na radost miriše.
Neki novi dani
za sve sada sviću.
Stari mačak Brka
počinje da krka.
