Osmehom mi nudi neke snove druge
kao slatki sanak kada zorom krene
pa mi grehom daje sklonište od tuge
al’ uzalud ti mi protičeš kroz vene
Kao šapat mora u tišini luke
dok me vetar reže hladan bez milosti
zalud tražim tebe tvoje nežne ruke
da u njima skrijem sve svoje slabosti
Još me slika tvoja ka svetlosti vuče
kroz olujne noċi i bezglasne sate
i sve stare zebnje što mi dušu muče
gaze me po duši da me tami vrate.
Zalud tama srcu crne ruke pruža
rana zora nudi cvetni miris ruža.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
16.07.2025g.
(Прочитано: 28 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.004 пута)
