Све што такнем, топи се ко на сунцу лед. Проклетство носим и све на свету клетве. Све што пипнем, свој природни изгуби ред. Поглед парлоге коси, слабе ли жетве!
Хоћу свет да мењам, зло да не постоји. Још чујем тај глас, тај ехо катаклизме, Олуја се спрема, ничег се не бојим… још чекам праву вест… Срећу да ме лизне.
Обмана прија сваком. Станем на камен. па нестанем у брда, сасвим полако… Сјај маште осваја ме. На камен станем,
а све што такнем, нестаје тако лако. Ко пена на таласу… Баш ми је криво! Све пролази, прође и једини живот.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
Bravo Ljubo.
Grko, ali u metu.
Hvala druže!